НОВЕ ОРАХОВО
10. 12. 2015. Програма у ОШ у Новим Орахове, госцовали Серафина и Силвестер Макаї зоз Коцура
Янко Рац
ПРОМОЦИЯ КНЇЖКИ „РУСНАЦИ У НОВИМ ОРАХОВЕ”
У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ*
Пред нами ше находзи визначне документоване и нєкаждодньове историйне подняце яке витворене з нагоди преслави 60-рочнїци приселєня наших братох, шестрох, родзинох, та и велїх познатих, як и вибудов того нашого наймладшого валалу на плодней орачей жеми у тадишнїм Сентянским Ґунарошу, а тот нови валал то нашо прекрасне Нове Орахово, котре заслужує же би ше му по велїх своїх надчловеческих усиловносцох и пожертвовносцох у шицких обласцох економского, културно-просвитного и дружтвено-политичного живота подаровало шицки припознаня и епитети.
У ствари, слово о колонизациї наших економски найзагроженших жительох Руского Керестура, хтори по ошлєбодзеню 13. мая 1946. року мушели „пойсц за хлєбом” поглєдац вигоднєйши условия за живот себе и своїм дзецом. И так дакедишнї „безжемаше” достали од тедишнїх власцох нови условия за живот.
Вибудов валалу и дружтвени живот у нїм провадзели велї заинтересовани особи, а окреме новинаре „Руского слова“ и Радио Нового Саду. Вони писали о шицким цо ше у нїм збува и информовали читачох як валал рошнє, розвива ше и напредує – шири ше и ожелєнює, а условия за живот ше у нїм обачлїво злєпшую. Таки написи чи у новинох, чи на Радию, у прешлих 60 рокох єст на стотки, а окреме були значни и замерковани Округли столи яки орґанизовало Дружтво за руски язик, литературу и културу, Науково и фахово виглєдоваче, просвитни роботнїки, новинаре, як и здoгадованє шведкох спомнутого часу – у велїм допомогли же би ше створел мозаїк, фундамент на котрим збудоване шицко тото 60-рочне обєдинєне историйне дїло од нєпреценлївей вредносци: кнїжка – „Руснаци у Новим Орахове”, на чесц и подзекованє шицким тим цо участвовали у вибудови того нашого валалу зоз таким еланом, пожертвовносцу, усиловносцу и сцелосцу, а будуцим поколєньом най служи за приклад же би ше упознали през яки шицко церньово драги, голи, боси и гладни мушели прейсц нашо предки же би нам створели красшу и шешлївшу будучносц. Тота селїдба нас здогадує и на часи кед ше нашо прадїдове селєли зоз Горнїци пред 260 роками на тоти простори и ище у вельо чежших условийох будовали себе и будуцим своїм поколєньом щешлївшу будучносц.
Кнїжка ма 144 боки, друкована є на квалитетним паперу, збогацена з велїма фотоґрафиями хтори и визуално документую єдну часц того цо ше збудовало през 60 роки у тим нашим новим валалє, од приселєня та по єй друкованє и заслужує буц кед нє у каждим, вец у велїх наших обисцох.
.
Пречитане на 19. Дньох Миколи М. Кочиша, 3. 12. 2009. року у Библиотеки у Руским Керестуре
Янко Рац
РУСНАЦИ У НОВИМ ОРАХОВЕ
Уводне слово
Кнїжка о Руснацох у Новим Орахове облапя теми вязани за културни и
просвитни живот и дeмоґрафски обставини у Новим Ораховe хтори презентовани
на штирох округлих столох, отриманих у рамикох означованя 60-рочнїци
насельованя Руснацох зоз Руского Керестура до Нового Орахова (1946-2006).
Перши округли стол отримани 12. дeцeмбра 2003. року у Новим Ораховe,
на хторим свойо сообщeня прeзeнтовали: Мeлания Римар, роботу под назву
„Насeльованє Нового Орахова по Другeй швeтовeй войни”, Владимир Маґоч,
бешедовал о културним живоце Руснацох у Новим Ораховe, а представена
и виглєдовацка робота Иштвана Ковача, зоз 1985. року (по мадярски) хтора
ше одноши на дeмоґрафски обставини у Новим Ораховe. Сенка Бенчик представела
руских учительох у Новим Орахове.
Други округли стол отримани 16. децембра 2005. року у Новим Орахове
на хторим участвовали: Милица и Янко Рац зоз Руского Кeрeстура зоз тему
о їх учительскей роботи у Новим Орахове, Мирон Жирош, представел роботу,
под назву „Привредни и социялни обставини у Руским Керестуре по ошлєбодзеню,
аґрарна реформа и колонизация Руснацох до Сентянского Ґунарошу (зоз
сериї емисийох Радио Нового Саду „Давно, давно то було” хтора илустрована
зоз здогадованьом жительох Нового Орахова на тедишнї часи. Любо Рац
Кренїцки пречитал Анеґдоти о Руснацох у Новим Орахове;
Треци округли стол о теми „Басна у литератури и настави руского язика”,
отримани 25. марца 2006. року як семинар за наставнїкох и виховательки
руского язика. Учасц вжали др Яков Кишюгас зоз Нового Саду хтори бешедовал
о басни у настави и воспитно-образовней роботи на руским язику, Сенка
Кажич зоз Бачкей Тополї представела роботу, под назву „Басна и наравоучения
Доситея Обрадовича”, а Штефан Гудак зоз Нового Саду бешедовал о Штефанови
Чаканови (1922-1987), рускому баснописательови.
Штварти округли стол отримани 8. децембра 2006. року и на нїм пречитана
робота Йосафати Йовович, нар. Биндас зоз Беоґраду, под назву „Була сом
учителька у Новим Орахове”, напис Леони Малацко, под назву „Моя учительска
и педаґоґийна робота у Новим Орахове”, а Любо Рац Кренїцки бешедовал
о спорту и спортских досягох у Новим Орахове. Наявена була и робота
о. Владислава Раца о церковним живоце Руснацох у Новим Орахове.
У кнїжки обявени прилоги о подобовей творчосци малярох аматерох зоз
Нового Орахова: Славкови Колошняйови и Еуфемиї Козар, попис Руснацох
у Новим Орахове (2006), як и резултати литературного и подобово конкурсу
на тему рускей басни, а тиж и векше число фотоґрафийох и илустрацийох
зоз живота и роботи Руснацох у Новим Орахове.
Редакция
РУСИНИ У НОВОМ ОРАХОВУ
Уводна реч
Књига о Русинима у Новом Орахову обухвата теме везане за културни
и просветни живот и демографске прилике у Новом Орахову, које су биле
презентоване на четири округла стола одржана у оквиру обележавања 60-годишњице
насељавања Русина из Руског Крстура у Ново Орахово (1946-2006).
Први округли сто одржан је 12. децембра 2003. године у Новом Орахову,где
су своја саопштења представили: Меланија Римар – рад под називом „Насељавање
Новог Орахова после Другог светског рата“, Владимир Магоч говорио о
културном животу Русина у Новом Орахову, а представљен је и истраживачки
рад Иштвана Ковача из 1985. године (на мађарском), који се односи на
демографску ситуацију у Новом Орахову. Сенка Бенчик, представила је
русинске учитеље у Новом Орахову.
Други округли сто одржан је 16. децембра 2005. године у Новом Орахову,
на ком су учествовали: Милица и Јанко Рац из Руског Крстура са темом
о њиховом учитељском раду у Новом Орахову, Мирон Жирош је представио
рад под називом „Привредна и социјална ситуација у Руском Крстуру после
ослобођења, аграрна реформа и колонизација Русина у Сенћански Гунарош“
(из серије емисија Радио Новог Сада „Давно, давно је то било“), који
је илустрован сећањима становника Новог Орахова на она времена. Љубо
Рац Крењицки прочитао је анегдоте о Русинима у Новом Орахову.
Трећи округли сто о теми „Басна у књижевности и настави русинског језика“
одржан је 25. марта 2006. године као семинар за наставнике и васпитаче
русинског језика. Учешће су узели др Јаков Кишјухас из Новог Сада, који
је говорио о басни у настави и васпитно-образовном раду на русинском
језику, Сенка Кажић из Бачке Тополе представила је рад под називом „Басна
и наравоученија Доситеја Обрадовића“, а Штефан Худак из Новог Сада говорио
је о Штефану Чакану (1922-1987), русинском баснописцу.
Четврти округли сто одржан је 8. децембра 2006. године и на њему је
прочитан рад Јосафате Јововић (рођене Биндас) из Београда под називом
„Била сам учитељица у Новом Орахову“, напис Леоне Малацко под називом
„Мој учитељски и педагошки рад у Новом Орахову“, док је Љубо Рац Крењицки
говорио о спорту и спортским достигнућима у Новом Орахову. Био је најављен
и рад о. Владислава Раца о црквеном животу Русина у Новом Орахову.
У књизи су објављени прилози о ликовном стваралаштву сликара аматера
из Новог Орахова: Славка Колошњаја и Еуфемије Козар, попис Русина у
Новом Орахову (2006), као и резултати књижевног и ликовног конкурса
на тему русинске басне, а такође и већи број фотографија и илустрација
из живота и рада Русина у Новом Орахову.
Редакција
RUSZINOK ZENTAGUNARASON
Előszó
A zentagunarasi ruszinokról szóló könyv Zentagunaras kulturális és
közművelődési életével, valamint demográfiai jellemzőivel kapcsolatos
témákat ölel föl, melyekről szó volt a bácskeresztúri ruszinok Zentagunarasra
történô betelepítésének 60. évfordulója (1946-2006) alkalmából szervezett
négy kerekasztali összejövetelen.
Az első kerekasztalt 2003. december 12-én szervezték Zentagunarason,
melyen Melanija Rimar bemutatta Zentagunarasras betelepítése a második
világháború után című közleményét, Vladimir Magocs a zentagunarasi ruszinok
kulturális életéről beszélt, és bemutatták Kovács István 1985. évi,
Zentagunaras demográfiai jellegzetességeit taglaló (magyar nyelvű) kutatómunkáját.
Szenka Bencsik a zentagunarasi ruszin tanítókról szólt.
A második kerekasztalt 2005. december 16-án szervezték Zentagunarason,
melyen részt vettek Milica és Janko Rac Bácskeresztúrról, zentagunarasi
tanítói éveikről szóló témával, Miron Zsíros bemutatta (az újvidéki
rádió Rég volt, rég volt elnevezésű műsorsorozatából tallózott) A gazdasági
és szociális helyzet Bácskeresztúron a felszabadulás után, az agrárreform
és a ruszinok betelepítése Zentagunarasra című munkáját, melyet Zentagunaras
lakosainak a korhoz fűződő emlékeivel illusztrált. Lyubo Rac Krenyicki
zentagunarasi ruszinokról szóló anekdótákat olvasott föl.
A harmadik, az Állatmesék a ruszin irodalomban és nyelvtanításban témának
szentelt kerekasztalt 2006. március 25-én szervezték a ruszin nyelvű
tanárok és nevelők részére. Résztvevői az újvidéki dr. Jakov Kisjuhász,
aki az állatmesékről beszélt a ruszin nyelven folyó tanításban és nevelési-oktatási
munkában, a topolyai Senka Kažić Az állatmese és a tanulság Dositej
Obradovićnál című munkáját mutatta be, az újvidéki Stefán Hudák pedig
Stefán Csakan ruszin állatmeseírót méltatta.
A negyedik kerekasztalt 2006. december 8-án szervezték, és ez alkalommal
felolvasták a belgrádi Joszafata Jovović (szül. Bindász) Tanítónő voltam
Zentagunarason c. munkáját, Leona Malacko Tanítói- és pedagógiai tevékenységem
Zentagunarason c. írását, Lyubo Rac Krenyicki pedig a zentagunarasi
sportról és sporteredményekről beszélt. Bejelentették Vladiszlav Rác
atyának a zentagunarasi ruszinok egyházi életéről szóló munkáját is.
A könyv a zentagunarasi Szlavko Kolosnyai és Eufémia Kozar amatőr festők
képzőművézeti alkotásairól szóló írást, a zentagunarasi ruszinok (2006-os)
népszámlálási adatait, a ruszin állatmesék témájára kiírt irodalmi-
és képzőművészeti pályazat eredményeit, valamint számos, a zentagunarasi
ruszinok életével és munkájával kapcsolatos fényképet és illusztrációt
is tartalmaz.
A szerkesztőség
Рецензенти о књизи:
РУСИНИ У НОВОМ ОРАХОВУ * RUSZINOK ZENTAGUNARASON
РУСНАЦИ У НОВИМ ОРАХОВЕ
ВЕРНИ СЕБИ И СВОЈОЈ ТРАДИЦИЈИ
Ово је књига о једном народу и људима, кога друштвена и историјска
стварност нису омели у жељи да стварају и остану верни себи и својој
традицији.
Уроњени у војвођанску равницу, крећући се кроз простор који им је близак,
градили су домове и живот радећи и негујући духовност, коју модерно
доба није успело да поништи.
Рад, свакодневница, житна поља и унутрашњи свет испричан у анегдотама,
обележили су нови завичајни пејзаж овог народа. Суочени са животом,
у коме је истрајност била пресудна, делују заштићени и сигурни у жељи
да завичајни предео доживљавају као симбол љубави, лепоте и хармоније.
Зато је ова књига и путовање људске душе кроз време и живот, а може
се посматрати и као облик повратка у оно што се чува, и оно за чим се
чезне.
Сенка Кажић, Бачка Топола
ПУБЛИКАЦИЯ СЛИЧКОХ ЗОЗ ЖИВОТА ВАЛАЛА
Вивод зоз рецензиї
Характер тей публикациї рижнородни и руша ше од ґеоґрафских, историйних,
културолоґийних и демоґрафских фактох, та по авторски тексти пригодного,
фраґментарного и импресионистичного характеру.
Зоз понукнутих текстох мож вивесц нєзвичайне и скоро чудне заключенє
же общу историю мож почитац и на таким малим одрезку часу як цо то лєм
60 роки од наставаня єдного валала, та по сучасносц у хторим ше видава
тоту публикацию. Зоз кратких авторских текстох дознаваме же приселєнци
Руснаци прешли исту, нє хто зна яку щешлїву драгу як и Руснаци вообще
у периодзе 260 рокох од приселєня з Горнїци: селєли ше як худобни парасти
спрам одлуки даяких власцох и зоз своїм приставаньом, достали, дате
им, место за правенє хижох и жем на обробок. Лєм ше место доселєня нє
волало пустара Бач-Керестур, алє салаши Ґунарошу. Повторює ше история
и у тим же шицко цо нєшка маю – резултат їх власней упартей роботи.
Публикация нє ма амбициї буц урядова валидна история валала у науковим
смислу, алє публикация сличкох зоз живота валалу, романсовани биоґрафиї,
здогадованє и интерпретация збуваньох у прецеку часу. Можеме ше зложиц
же тота интерпретация интересантна, животна, же ноши особну фарбу и
ниянсу, алє и же указує на шицку нукашню процивсловносц дружтвеного
розвитку у кризних часох повойнового розвою.
На прикладзе обявених текстох обачлїве преплєтанє общого дружтвеного
цеку, индивидуалних судьбох и глєданє особней драги. Особни интерпретациї
даваю шицкому тексту миру интересантносци у детальох, а домерковани
читатель вше годзен вивесц деталї на драги пообщованя.
Др Яков Кишюгас, Нови Сад
KEDVES OLVASÓ
Elsősorban számotokra állítottuk össze ezt a monográfiát, akiket érdekel
a múlt, az ember harca a jobblétért, haladásért és a fannmaradásért.
A felszabadulás után bekövetkezett gyors gaydasági fejlődés társadalmi
átalakulás, amely átformálta településünk fejlődését különösen a ruszinok
(ruténok) ideköltözése után növekvő szerepel kaptak a termelőerők és
társadalmi szerepkörük − elismerésük.
Megtiszteltetésemnek tartom, hogy részt vehetek a közös munka kivitelezésében.
Ebben a könyvben megtaláljuk a ruszinok jelentőserbb eseményeit, azok
egy − egy fontos jelenetét, telemelkedésüket és megragadó eseményeikt.
Nagy utat tettek meg az emberek, hogy eljutottak Zentagunarasta. Nagyon
sokat kellet küzdeniük, dolgozniuk és tanulniuk, hogy ezt a fejlőést
elérjék.
Szeretném, ha ez a könyv közelebb hozná a más namzetiségű érdeklődőket,
hogy megismerjék egy kis nemzet múltját és harcát a jövőért. Számunkra
a legnagyobb tanulság, hogy minden nemzetet becsülni kell, mert velük
barátságban, tastvériségben és egységven kell együtt élnünk és dolgoznunk.
POŠTOVANI ČITAOČE Prevod
Ovu monografiju smo sastavili prvenstveno za vas, koje zanima prošlost,
borba čoveka za bolji život, napredak i opstanak. Brz privredni razvoj
koji je nastao nakon oslobođenja i društvena reforma preobrazila je
razvoj našeg mesta, a naročito su posle doseljenja Rusina (Rutena) proizvodne
snage dobile sve veći značaj i njihova društvena uloga – priznanje.
Počastvovana sam što sam u prilici da učestvujem u izradi ovog zajedničkog
dela.
U ovoj knjizi ćemo naći značajnija dešavanja za Rusine, po koju važniju
scenu iz njihovog života, njihovo uzdizanje i fascinantne događaje.
Dugačak put su ovi ljudi prošli da bi stigli do Novog Orahova. Bila
je potrebna velika borba, trebalo je mnogo da rade i uče kako bi postigli
takav razvitak.
Volela bih kada bi ova knjiga privukla zainteresovane čitaoce drugih
nacionalnosti da upoznaju prošlost i borbu za budućnost ovog malog naroda.
Za nas je najveća pouka da treba poštovati svaku naciju, jer sa njima
zajedno živimo i radimo u prijateljstvu, bratstvu i jedinstvu.
Sa madjarskog preveo: Janoš Oros
Roža Kovač, Novo Orahovo
